Нејт Волтерс
| Нејт Волтерс | |||
|---|---|---|---|
 Волтерс у Црвеној звезди | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Нејт Волтерс | ||
| Датум рођења | 15. мај 1991. | ||
| Место рођења | Сент Клауд, Минесота, САД | ||
| Држављанство | САД | ||
| Висина | 1,93 m | ||
| Информације о каријери | |||
| НБА драфт | 2013. / 38. пик, 2. рунда | ||
| Одабрао: Вашингтон визардси | |||
| Проф. каријера | 2013—2023. | ||
| Позиција | плејмејкер | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 2009—2013. | Саут Дакота Стејт џекрабитси | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2013—2015. 2015. 2015. 2015—2016. 2016—2017. 2017. 2017. 2018. 2018—2019. 2019—2020. 2020—2021. 2021—2022. 2022—2023. |
Милвоки бакси Њу Орлеанс пеликанси Гранд рапидс драјв Бешикташ Црвена звезда Јута џез → Солт Лејк Сити старси Елан Шалон Жалгирис Макаби Тел Авив УНИКС Казањ Црвена звезда Панатинаикос | ||
|
Статистика на basketball-reference.com | |||
| Статистика на nba.com | |||
Нејт Волтерс (енгл. Nate Wolters; Сент Клауд, Минесота, 15. мај 1991) бивши је амерички кошаркаш. Играо је на позицији плејмејкера.
Каријера
[уреди | уреди извор]Колеџ
[уреди | уреди извор]Волтерс је апсолутни рекордер универзитета Јужна Дакота и први играч у историји овог колеџа који је премашио број од 2.000 постигнутих поена (2.353).[1] Рекорде универзитета држи и по броју асистенција (663), односно постигнутих слободних бацања (644).
Сезона 2012/13. била је преломна у његовој каријери. Тада је за 38 минута на паркету просечно бележио 22,3 поена, 5,6 скокова. Рекордни учинак у тој сезони имао је против Универзитета Индијана, када је убацио 53 поена, од чега је било девет тројки.[2]
У тој доминантној сезони ушао је у круг кандидата за две престижне награде у колеџ кошарци, које се додељују најбољим плејмејкерима (енгл. Bob Cousy Award),[3] односно за достигнућа у комплетној сезони (енгл. Wooden Award).[4] Са тим статистичким параметрима на лето 2013. године је изашао на драфт, где су га као 38. пика изабрали Вашингтон визардси. Ипак, већ у наредна 24 сата два пута је био трејдован, прво у Филаделфију, а потом и Милвоки,[5] с којим је потписао званични уговор.[6]
Сениорска
[уреди | уреди извор]Повреде неколико важних играча у Баксима омогућиле су му да већ у дебитантској сезони одигра 58 утакмица за Милвоки и то просечно 22,6 минута по мечу, уз учинак од 7,2 поена, 2,6 скокова и 3,2 асистенције. Међутим, у финишу сезоне га је задесио великих пех, прелом леве руке, па је пропустио последњих 13 утакмица.[7] И поред тога, у првој сезони је одиграо највише НБА минута од свих играча изабраних у "другој рунди" драфта те године. Долазак Џејсона Кида на клупу Бакса, утицао је на то да у наредној сезони испадне из тима. Након што је отпуштен из Милвокија потписао је за Њу Орлеанс са којим се задржао до краја сезоне и наступио на 10 утакмица.
У лето 2015. године Волтерс се нашао на летњем кампу Клиперса, али је због прелома средњег прста, такође леве руке, завршио свој мандат већ после три утакмице,[8] па је то практично означило и крај његове НБА каријере до тог тренутка. Након тога проводи један период у НБА развојној лиги где је играо за Гранд рапидс драјв.
У јулу 2015. потписао је за турски Бешикташ.[9] Са њима се задржао до марта наредне године, и за то време одиграо је у првенству Турске 21 утакмицу уз просечан учинак од 11,6 поена, 4,6 скокова и 5,4 асистенције по мечу. У септембру 2016. је потписао негарантован уговор са Денвером,[10] али није успео да се избори за место у тиму па је отпуштен 22. октобра 2016. године.[11] Два дана касније потписао је уговор са Црвеном звездом.[12] Био је део састава црвено-белих који је у сезони 2016/17. комплетирао триплу круну освајањем оба национална такмичења и регионалне Јадранске лиге.
Дана 13. септембра 2017. године Волтерс је потписао двосмерни уговор са Јута џезом. Овај уговор му је омогућавао да игра и за Јута џез и за њихову филијалу Солт Лејк Сити старсе. Међутим, већ 22. децембра 2017. Волтерс је отпуштен. У дресу Јуте одиграо је 5 мечева и постигао 2 поена.
Дана 17. јануара 2018. потписао је за Елан Шалон.
Дана 8. јула 2018. потписао је двогодишњи (1+1) уговор са Жалгирисом.
Дана 23. јуна 2019. је потписао двогодишњи уговор са Макабијем из Тел Авива.[13] У израелском клубу је био до 31. маја 2020, када је објављено да је уговор раскинут.[14] Волтерс је у сезони 2019/20. забележио 15 наступа у Евролиги и просечно је бележио 7,5 поена, 2,7 асистенција и 1,8 скокова по такмичењу. Давао је и 7,7 поена по утакмици у израелском шампионату.[14]
Дана 25. јула 2020. је потписао једногодишњи уговор са УНИКС-ом из Казања.[15]
Успеси
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Црвена звезда:
- Првенство Србије (1): 2016/17.
- Јадранска лига (2): 2016/17, 2021/22.
- Куп Радивоја Кораћа (2): 2017, 2022.
- Жалгирис:
- Првенство Литваније (1): 2018/19.
Појединачни
[уреди | уреди извор]- Најкориснији играч финала Купа Радивоја Кораћа (1): 2022.
Статистика
[уреди | уреди извор]| Легенда | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| ОУ | Одиграно утакмица | СУ | Стартовао утакмица | МПУ | Минута по утакмици |
| ПШ% | Проценат шута из игре | 3П% | Проценат шута за три | СБ% | Проценат шута слободних бацања |
| СПУ | Скокова по утакмици | AПУ | Асистенција по утакмици | УПУ | Украдених лопти по утакмици |
| БПУ | Блокова по утакмици | ППУ | Поена по утакмици | ИПУ | Индексних поена по утакмици |
| Подебљано | Најбоље у каријери | ||||
Напомена: Евролига није једино такмичење у којем је играч учествовао, играо је и у домаћим такмичењима
НБА
[уреди | уреди извор]Регуларна сезона
[уреди | уреди извор]| Сезона | Екипа | ОУ | СУ | МПУ | ПШ% | 3П% | СБ% | СПУ | АПУ | УПУ | БПУ | ППУ |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013-14 | Милвоки | 58 | 31 | 22.6 | .437 | .290 | .656 | 2.6 | 3.2 | .6 | .3 | 7.2 |
| 2014-15 | Милвоки | 11 | 0 | 12.9 | .387 | .000 | .250 | 1.5 | .9 | .5 | .0 | 2.3 |
| 2014-15 | Њу Орлеанс | 10 | 0 | 10.6 | .286 | .000 | .500 | 1.8 | 1.1 | .3 | .2 | 1.7 |
| Каријера | 79 | 31 | 19.7 | .426 | .261 | .635 | 2.3 | 2.6 | .5 | .2 | 5.8 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Tanner, Mike (18. 1. 2013). „Wolters Tops 2,000 Career Points”. KNSIRadio.com. Архивирано из оригинала 06. 04. 2016. г. Приступљено 24. 3. 2016.
- ^ „Nate Wolters scores D-I best 53 points, challenges 138-point scorer Jack Taylor”. usatoday.com. 8. 2. 2013. Приступљено 30. 11. 2016.
- ^ „Final 20 Candidates Announced for 2013 Bob Cousy Award”. HoopHall.com. Naismith Memorial Basketball HOF. 10. 1. 2013. Архивирано из оригинала 19. 1. 2013. г. Приступљено 16. 1. 2013.
- ^ „John R. Wooden Award Presented By Wendy's 2012-13 Midseason Top 25”. WoodenAward.com. Wooden Award. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. Приступљено 16. 1. 2013.
- ^ „Bucks Acquire Draft Rights to Nate Wolters”. NBA.com. 28. 6. 2013. Приступљено 30. 6. 2013.
- ^ „Bucks Sign Second Round Pick Nate Wolters”. NBA.com. 1. 8. 2013. Приступљено 1. 8. 2013.
- ^ Gruman, Andrew (24. 10. 2014). „Bucks player profile: Nate Wolters”. FoxSports.com.com. Приступљено 24. 10. 2014.
- ^ „FRACTURED FINGER ENDS WOLTERS’ STRONG SUMMER LEAGUE”. NBA.com. 8. 7. 2015. Приступљено 8. 7. 2015.
- ^ „Nate Wolters officially signs with Besiktas”. Sportando.com. 24. 7. 2015. Архивирано из оригинала 24. 7. 2015. г. Приступљено 24. 7. 2015.
- ^ „Nuggets Sign Four Players to Contracts”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. 15. 9. 2016. Приступљено 16. 9. 2016.
- ^ „Nuggets waive Nate Wolters and Robbie Hummel”. InsideHoops.com. 22. 10. 2016. Архивирано из оригинала 23. 10. 2016. г. Приступљено 22. 10. 2016.
- ^ „Volters pojačao Crvenu zvezdu”. b92. 24. 10. 2016. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Volters potpisao za Makabi, Žalgirisu 200.000 evra”. mozzartsport.com. 23. 6. 2019. Приступљено 30. 7. 2020.
- ^ а б „Nejt Volters napustio Makabi”. mozzartsport.com. 31. 5. 2020. Приступљено 30. 7. 2020.
- ^ „Volters potpisao za Uniks, igraće protiv Partizana u Evrokupu”. mozzartsport.com. 25. 7. 2020. Приступљено 30. 7. 2020.
